Све вести / ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЛОВРАНСКИ БОЖУРИ

ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЛОВРАНСКИ БОЖУРИ


1 Lovra, lazareva 17 2016 - foto.jpg
Априлско поподне у Ловри. Врбица је. Пролећно сунце се бори са кишним облацима. Пригрејало. У ваздуху мирис расцветалих јоргована и шебоја помешан са скоро покошеном травом. Напупили божури, затрепериле заметнуте трешње, младо прозрачно зеленило обујмило крошње дрвећа. Разбокорило се украсно жбуње. Празник боја. Пој птица и лепота сеоске идиле, готово нестварна.

Ходамо лаганим корацима, као у шетњи. Успут сусрећемо родитеље са децом, омладину, старије људе. Сви се упутили у истом правцу - према цркви. Свечано обучени, а деца по обичају, у сасвим новом оделу. Испред цркве се формира поворка на чијем челу су млађа деца која носе крст и икону, а мало старији дечаци, велике и мале литије. Малишани носе на врату звончиће на тробојним тракама.

Дугачка поворка, коју чини тридесетак девојчица и дечака и скоро сви становници села, са ловранским свештеником, креће се најпре до насипа, до обале Дунава, а затим главним сокаком кроз село, носећи младе врбове гранчице. Уз обалу Дунава шуме високе тополе, тек пролистале. Цела живописна поворка три пута обилази око цркве, уноси врбове гранчице у цркву и одлаже их код олтара.

Нашу поворку прате знатижељни погледи из дворишта и испред кућа. Погледи дивљења и поштовања јер, један је Исус, једно је Васкрсење.
Сутрадан се гранчице са благословом односе кући и стављају поред иконе. Постоји у народу веровање да оне могу да отерају болести и сва друга зла. Тако је одвајкада било. Памте то све ловранске куће као најрадоснији дечији празник. Гранчица као украс заденута на кућну икону чувала се до годину дана, до следеће Врбице.

Вечерње. Плавичасти мирис тамјана тајанствено призива небеске душе. Свако има неког кога нема, написао је један велики српски песник. Појање, тропар светом и праведном Лазару : “... из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже, и ми као деца носимо знамење победе и Теби, победниче смрти, певамо Осана...“

На крају сви који су учествовали у сећању на дан васкрснућа умрлог Лазара и улазак Исуса Христа у Јерусалим добијају колаче. Заједно са децом, сладимо се чоколадним мињонима и другим слатким ђаконијама. Како је диван дан Лазарева субота. Богом дан.

Када је цео церемонијал прошао спусти се на кратко пролећна киша као роса на баршунаст цвет руже. Радост ми испуњава срце.

Славица Зељковић


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 24. априлa 2016.