Све вести / СРБИ ДАНАС ПРОСЛАВЉАЈУ ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ

СРБИ ДАНАС ПРОСЛАВЉАЈУ ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ


sveti-sava.jpg
Принц Растко, чије је монашко име Сава, живео је од 1169. године (према другим подацима рођен је 1175. године), до 1236. године и био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Он и његов отац су из манастира Хиландара на Светој гори, који су основали крајем 12. века, управљали српском државом. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу, а у манастиру Студеници, као прву у Србији, десетак година касније.

Растко Немањић је у Никеји 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Свети Сава је преводио Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао "Хиландарски медицински кодекс". Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима, 1208. године у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију два дана касније, 27. јануара. Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту налази се спомен-храм посвећен Светом Сави.

Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године, када је обележен у Сремским Карловцима. Кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави Дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године. Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на универзитет

Савиндан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник. Пошто је Свети Сава заштитник свих српских школа, и слави се као школска слава, на сам Савиндан, или неки дан пре, ђаци припремају приредбе са пригодним програмом, рецитацијама и скечевима који говоре о животу и делу нашег највећег светитеља. Многе песме су испеване о Светом Сави, и будући да је он узор за све Србе, то се често православље у Срба назива Светосавље - пут Светог Саве.

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастиром. Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова.

Ο Светом Сави постоје многе ангедоте и приче, али је народ испрео и праве легенде, у које је унео и елементе многих других прича. Он је путујући Божји човек, путује по српским земљама, заводи ред и благостање, учи народ како да оре, копа, кресањем огњила како да добије ватру, жене учи да кувају, месе хлеб, ткају, плету, праве сир и кисело млеко, коваче да кују гвожђе, како се сади лоза, како се добија вино...

Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 27. јануарa 2017.