Све вести / НИСМО СЕ ПОКАЈАЛИ ЗБОГ ДОЛАСКА - ПОСТАЛИ СМО ПРАВИ ЉУДИ!

НИСМО СЕ ПОКАЈАЛИ ЗБОГ ДОЛАСКА - ПОСТАЛИ СМО ПРАВИ ЉУДИ!


12 sa lica mesta, pantljike 11 2017 - foto 1.jpg
Речи из наслова овог чланка чуле су се са позорнице Бугарског дома културе, где је будимпештанска Српска школа приредила традиционалну "Предају пантљика". То је свакако најемотивнији догађај током школске године, јер тада ђаци 12. разреда симболично постају матуранти.

Ученици 11. разреда, предвођени разредним старешинама Изабелом Данко и Вањом Прстојевић Олиф, потрудили су се да ово вече остане у најлепшем сећању слављеника и њихових најмилијих. За декорацију је била задужена професорка Изабела Борза. Програм је почео поздравом од стране водитеља, Атине Мерцедес Штефанидес и Василија Мићића. Они су посебно поздравили Веру Пејић Сутор, председницу Самоуправе Срба у Мађарској, др Јованку Ластић, директорку српске школе у Будмпешти, као и заменике директора Јулијану Которчевић и Ксенију Сушић-Марков. Организатори су се овом приликом захвалили и српским народносним самоуправама II, VII, IX и XIV кварта на пруженој финансијској помоћи, као и Бугарском културном центру на уступљеном простору.

Затим је почео дефиле слављеника и предаја врпци златне боје са ликом Николе Тесле, на којима је исписан назив школе и година 2013-2017. Ове вечери пантљике су предате и разредним старешинама Милану Дујмову и Драгомиру Дујмову, као и разредницима у ђачком дому: Мирославу Сребру и Радивоју Галићу.

Уследио је програм ученика једанаестих разреда, који су користећи мотиве текста Кокана Младеновћа „Lost in Serbia” успели да пробуде сећања и покажу како је све почело. Програм је показао да борба слављеника није само њихова, него је дели читава генерација младих у времену, у којем живимо.

Представа је постигла запажен успех. Приказани су проблеми данашње омладине, али и долазак ђака у Будимпешту, године проведене у школској клупи на Тргу ружа и на крају, сазревање још једне генерације гимназијалаца. Посебно ваља истаћи носиоце главних улога: Бојану Мишулић, Петру Јовановић, Радмилу Ћирић и Зорана Вујадиновића.

Потом су уследили говори представника оба разреда матураната. Река Забош је у име 12/а разреда изузетно емотивно говорила о протекле четири године, присећајући се многих лепих и незаборавних доживљаја. Она се том приликом захвалила свим професорима, а посебно разредном старешини Милану Дујмову. Беседу у име 12/б разреда одржала је Анђела Теслић, која је, између осталог, рекла:

„Хвала вам што сте нас лепо васпитали, што сте бринули о нама и што сте нам омогућили да се школујемо у једном од најлепших градова, у Будимпешти. Највише вам хвала на томе што сте успели да одгојите овако добре и успешне људе. И поред различитих менталитета, успели смо да створимо један колектив који вреди, који је заједничким трудом и радом подигао многе стандарде и наредним генерацијама задао поприлично тежак задатак. Предвођени смо двојицом професора, Драгомиром и Миланом Дујмовим, који су нам осим часова српског језика и историје, предавали велике животне лекиције које ће нам значити у даљем животу. Постали смо генерација која ће остати упамћена. Иако је често било несугласица, увек смо умели да станемо једни уз друге. Када бацим поглед уназад четири године, видим колико је било лепих тренутака, вредних памћења. Сетите се одлазака на излете, роштиљање, разредне кафе, екскурзије и наравно, оно наше омиљено културно уздизање. Морам да споменем оно што је сваком ученику веома занимљиво - екскурзије! А тек догађаји у дому! Знате када смо као мали гледали серије у којима гимназијалци живе у интернатима и увек им завидели на томе? Мислим да смо се прилично уживели у ту улогу за ове четврте године. Сматрам да се нико од нас није покајао због свог доласка у Будимпешту. Овде смо постали прави људи."

(Детљније у штампаном издању "Српских недељних новина"...)


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 11. мартa 2017.