Све вести / Вјечнаја памјат: ВЕЛИМИР ВЕЉКО РАДИЋ (1932 – 2017)

Вјечнаја памјат: ВЕЛИМИР ВЕЉКО РАДИЋ (1932 – 2017)


- veljko radic 2.JPG
У Десци је 12. јуна ове године, у својој 84. години живота преминуно Велимир Вељко Радић, пензионисани просветни радник, народни учитељ, истакнути културни активиста, који је својим радом у великој мери допринео развоју и уздигнућу српског шкoлства и културе не само у Десци, него у Мађарској уопште. Рођен је у Десци, где је шест разреда основне школе завршио у месној вероисповедној школи. Малу матуру стекао је у Новом Кнежевцу. Школовање је наставио у Печују на Учитељској школи, а потом у Сегедину и Будимпешти, где је касније пресељена поменута образовна установа.

У 1951/1952. школској години бива одстрањен, због политичке неподобности, а родитељи су му из Деске депортовани у логор Ебеш, односно на Хортобађ. Упркос томе, он је 1953. године успешно завршио студије и добио учитељску диплому. Штавише, касније је стекао још две дипломе: наставника руског, односно, српскохрватског језика и књижевности на Високој наставничкој школи у Печују, а потом средњошколског професора српскохрватског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета „Лоранд Етвеш“ у Будимпешти.

Велимир Вељко Радић је у свом родном месту, у месној Српској школи, радио од 1954. до 1987. године, када је пензионисан. У међувремену је био именован за надзорника српско-хрватске наставе у жупанијама Бач-Кишкун, Чонград и Бекеш. Написао је три уџбеника, од којих је уџбеник за трећи разред – чији је коаутор био Милутин Стевановић - добио награду Завода за издавање уџбеника.

Просветни радник, „народни уча“ и срцем и душом, био је члан Народносне секције Мађарског педагошког друштва, председник Одбора за културу Демократског савеза Јужних Словена у Мађарској, члан секретаријата земаљског већа ДСЈС-а, као и Одбора за матерњи језик.

Један је од оснивача Дешчанске културне групе, а између 1955. и 1963. године био је руководилац чувене дешчанске фолклорне групе која се прославила широм Мађарске. Подршку је пружио и приликом оснивања КУД-а „Банат“ 1973. године. Активан је био и у друштвеном животу села. Више година био је члан представничког тела насеља, а у више наврата био је председник Изборне комисије у селу.

Љубав према родном селу доказао је и приликом састављања монографије о Десци. Захваљујући успешном сакупљачком раду, са својим пријатељем Ђурицом Ђукином написао је историјат Срба у овом поморишком насељу.

Ипак, највећу активност испољавао је на пољу српског школства. Његови ученици су редовно освајали награде на разним такмичењима, а и многи мештани мађарске националности су захваљујућу њему научили српски и заволели српску културу.

Велимир Вељко Радић је и у својим пензионерским данима увек излазио у сусрет својим бившим ученицима, мештанима Деске, који су га поштовали и ценили, и то не само као учитеља, наставника и професора, него и као угледног Дешчанина чији је друштвени, културни и просветни рад био више пута награђива.

Његов рад је, између осталог, признат доделом Спомен-медаље за педагошки рад, „Ниво“ наградом Владине фондације за мањине, Светосавском наградом Самоуправе Срба у Мађарској, Спомен-медаљом 3. реда села Деске. Он лично се можда највише обрадовао признању које му је од стране села и дешчанске Српске самоуправе уручено 2013. Године, приликом освећења новоизграђеног Културно-образовног и верског центра „Свети Сава“.

Овај неуморни културни прегалац је и у последњим годинама свог живота радо одлазио на сеоске приредбе. Био је омиљен, јер је увек умео да се нашали, био је спреман да свакоме пружи помоћ или савет. Често пута био је замољен да буде говорник на разним културним манифестацијама, попут „Дешчанског кошара“, промоцијама књига и сличним догађајима. Иако је болест полако почела да надвладава, ипак, сходно својим здравственим могућностима, присуствовао је скуповима дешчанске Српске самоуправе, месне Српске православне црквене општине и КУД-а„Банат“.

Велимир Вељко Радић који је у свом дому заувек уснуо, не знајући да су га његови бивши ученици, данас такође угледни грађани Деске предложили за признање „Најдражи учитељ“, оставио нам је у аманет да чувамо своје, а туђе поштујемо. Придружио се небеској плејади врсних народних учитеља, као што су Миленко Милошевић, Димитрије Крунић, Марко Зорић, Петар Белош, Љубинко Мандић и многи други.

Сахрана Велимира Вељка Радића обављена је данас, на дешчанском српском гробљу. Нека му је слава и вјечнаја памјат.




Извор: Српске недељне новине, Будимпешта

Постављено: 17. јунa 2017.