Све вести / ЛОВРАНСКИ НЕУНИШТИВИ ДУД - СИМБОЛ СНАГЕ И ТРАЈАЊА

ЛОВРАНСКИ НЕУНИШТИВИ ДУД - СИМБОЛ СНАГЕ И ТРАЈАЊА


5 dud 1.jpg
У дворишту ловранског Забавишта и основне школе још увек постоји један стогодишњи дуд. На старим фотографијама он је врло високо дрво, са разгранатом округластом крошњом. Ту су деца у летњим данима налазила хлад.

Недавно је, готово цело стабло одсечено због старости и евентуалне могућности пада услед временских неприлика. Очекивало би се да ће после овога да се осуши или да буде само костур онога што је некада било и чему је на радост малишана служило. Ипак се није осушило, него је развило своју крошњу у облику великог зеленог сунцобрана.

Дуд сваке године даје нове изданке, црпећи снагу из дубоког и снажног корена. Подсећа на ловранску школу, која је попут овог дрвета у младости брзо расла, давала обилне и слатке плодове, а временом слабила, јер је било мање ђака.

Учитељи су на крају сваке школске године приносили дрвену клупу испод дуда да би се са својим ученицима сликали под његовом раскошном крошњом. И било је деце у два, три реда. Једни су стајали, други седели а трећи, испред свих, полегали по трави. Густо набијени, удвостручени, утростучени.

Генерације су се смењивале кроз време. Пристизали су нови ученици и учитељи, а дрво дуда је једне испраћало, а друге дочекивало, увек спремно да их све окупи испод крошње, да их хладом обгрли у врелим летњим данима.

Ово стогодишње стабло, као и свака старина, са годинама се смањило и погурило, кора му потамнела и огрубела, али још увек стоји као симбол трајања ловранске школе и живи сведок прошлих времена. Истина, сада нема толико деце као некада у Ловри, али је у подножју некада џиновског дуда направљена мала пешчана оаза за најмлађе, са клацкалицама и тобоганима. Дечји смех и раздрагане гласове упија крошња остарелог дрвета, као да скупља снагу за даље опстајање.

Дрво ловранског дуда као симбол жилавости и постојаности подсећа да треба да се боримо за свако српско дете и да не смемо да затворимо школу ни по какву цену. Неприлике и историјски вихори су је ломили, али захваљујући јаком корену, школа је опстала и траје до данашњег дана. Тајна је у лепој свиленој нити, испреденој пре 260 година која се не да прекинути.


Извор: Српске недељне новине, Будимпешта

Постављено: 12. новембрa 2017.