Све вести / СУСРЕТ КАРЛОВАЧКИХ БОГОСЛОВА У ЛОВРИ

СУСРЕТ КАРЛОВАЧКИХ БОГОСЛОВА У ЛОВРИ


- Lovra popovi 1.jpg
Сваке године, некадашњи карловачки богослови, данас свештеници, окупљају се у једној од парохија у којима служе, како би обележили завршетак свог школовања у Богословији. Тако је било о крајем маја ове године, када је у Ловри обележено 26 годинa од завршетка школовања генерације 1986-1992 године, у Богословији ”Светог Арсенија Сремца” у Сремским Карловцима.

Ово је једина генерација која се окупља сваке године, а не само приликом јубилеја, чиме се продубљују пријатељства започета у школским клупама. Ове године, улога домаћина припала је протојереју Радовану Савићу, пароху ловранском, који је угосто своје некадашње школске другове и њихове супруге. Дошли су из разних делова Србије: протојереј Зоран Јовић из Неготина, протојереј Бобан Поповић из Обрежа, протојереј Предраг Милутин из Бачке Паланке, протојереј Бранко Вујиновић из Новог Сада и протојереј Горан Ивков из Падеја. Нажалост, неколико свештеника није било у могућности да присуствује, из оправданих разлога.

Домаћин је упознао своје госте са историјатом ловранског српског храма и самог села, током угодне, заједничке шетње. На дан када СПЦ слави успомену на Светог апостола Андроника и Свету Јунију, 30. маја, Свету литургију служио је о. Горан Ивков, парох падејски, из братске Епархије банатске, који је за наш лист изјавио:

- Дошао сам овамо заједно са својим колегама, са којима сам завршио Богословију у Сремским Карловцима, да прославимо сусрет генерације, који сваке године негде другде одржавамо. Позивамо један другог, да бисмо се окупили, видели, попричали и прославили завршетак Богословије. Падеј, место у којем ја службујем, већински је настањено мађарским становништвом, а једну трећину само чини српско становништво. Када сам овде дошао, осетио сам се као да сам само прешао из једне у другу улицу. Веома ми је драго што сам приметио данас на служби да је било верника, исто као што је и у мом селу Падеју, где је мали број нас Срба. Драго ми је видети да се и овде окупљају, иако су у малом броју, да одржавају своју традицију. Докле год то буду одржавали, то ће их чинити Србима. Лако је нама да будемо Срби у Србији, али овде где је утицај друге културе, другог језика и друге религије, потпуно је другачије и теже. Зато ми је и драго видети, да је овде све одржано тако као и код нас – рекао нам је отац Горан Ивков.

Он је изразио своје задовољство због слике коју је затекао у Ловри, када је реч о уређености цркве и њене порте.
- Драго ми је што видим да се црква овде лепо одржава и да је сређена. Нажалост, ја не могу рећи да је тако и у мом месту. Ми се десет година, у матици Србији, мучимо да обновимо наш свет храм, и тек након десет година успемо да скупимо сву документацију и окречимо цркву. Зато ми је драго видети како је овде, далеко од матице, све на свом месту – истакао је наш саговорник.

По завршетку литургије, свештенство и ловрански парохијани прешли су у парохијску салу, где су Ловрани, уз освежење, поразговарали са драгим гостима. Своје одушевљење селом Ловром поделио је са нама и о. Зоран Јовић, парох неготински, који је одржао пригодну проповед после литургије, у којој је рекао:

- Велика ми је част да поводом нашег окупљања и сећања на лепе школске дане карловачке Богословије, кажем коју реч. Ми се сваке године окупљамо, не у великом броју, али од срца и из хришћанске љубави, посетимо места где наши свештеници богослуже и српској православној цркви служе. Мени је ово први долазак у Мађарску. Ово место сам могао да видим само на карти, али ми је драго да је српски народ овде пре триста или више година нашао себи место где ће живети, радити и богу молити. Иако вас је остало мало, ви ово чувате и негујете, и то је један пример свим свештеницима и верном народу у матици Србији. Ово је једно предивно место; можда вама из вашег угла не изгледа тако, али доћи у једну државу која је католичка, где живи једна шачица Срба, да овако свој Свети храм одржава и испуни лепотом, то је заиста за дивљење. Нека господ укрепи вашег свештеника о. Радована и његову обитељ, вас, верни народ, који се труди да то одржи и да презентују осталима. Ја бих се у име наше генерације карловачких богослова, који су уписали богословију 1987. и завршили 1992. године, захвалио домаћину о. Радовану на топлом пријему, на гостопримству и љубави. Ако бог да здравља, догодине ћемо се окупити код о. Бобана Поповића у Обрежу, у централној Србији - рекао је, поред осталог, о. Зоран Јовић и додао:

- Иако је ово друга земља, други менталитет људи, могу само опет да похвалим труд и опстајање људи у овом делу Мађарске, зато што ми у матици Србији имамо сасвим другарчије окружење, живљење и комуникацију са властима. Сусрет након свете литургије са људима који су у црквеном одбору заиста је био присан и леп. Видим да је на њиховим лицима била радост зато што смо дошли овде да обиђемо свог школског друга, а то и њих чини срећнима. Да не постоји комуникација између нас у матици и људи у дијаспори, не бисмо могли једни друге да охрабримо, а ни да видимо и да научимо нешто ново.

Протојереј Бобан Поповић служи у крушевачкој Епархији. Родом је из Обрежа, поред Варварина, а тренутно је на служби у Горњем Катуну и једном делу Обрежа.

- Живели смо пет година у Богословији и тако смо наставили даље да се дружимо. Данас смо овде, а ја сам лично одушевљен храмом, портом, парохијским домом, где је све уређено и одржавано. Први пут сам у некој парохији у Мађарској и драго ми је да сам данас дошао овде да видим како српски народ овде живи. Ми смо из Шумадије, па смо навикли на другачији начин живота, што зависи од менталитета људи где живе. Наш брат о. Радован, који је овде свештеник, како чујемо, не жали се на парохију, нити на парохијане. Догодине је прослава матуре код мене у Обрежу, тако да ће сви имати прилике да виде какав је менталитет код нас, како живимо у централној Србији у Поморављу – рекао је за наш лист отац Поповић.

Након ручка који је послужен у парохијском дому, домаћин о. Радован Савић је своје драге колеге повео да посете манастир у Српском Ковину, где их је речима добродошлице дочекао игуман, о. Андреј (Пандуровић). Он им је показао раскошну лепоту овог нашег манастира и упознао их са богатим историјатом светиње. Овим је завршена још једна прослава и једно угодно дружење, па су гости пуни лепих утисака, кренули на пут, својим домовима, уз обећање да се следеће године опет састану и наставе овај вид чувања пријатељства.

(Детаљније у штампаном издању...)


Извор: Српске недељне новине, Будимпешта

Постављено: 09. јунa 2018.