Све вести / Истраживање положаја Срба у региону: НАЈГОРЕ У ЦРНОЈ ГОРИ - НАЈПОВОЉНИЈЕ У МАЂАРСКОЈ И РУМУНИЈИ

Истраживање положаја Срба у региону: НАЈГОРЕ У ЦРНОЈ ГОРИ - НАЈПОВОЉНИЈЕ У МАЂАРСКОЈ И РУМУНИЈИ


2 politika, antic 27 2018 - foto 1.jpg  Чедомир Антић
Десети извештај о политичким правима Срба у региону Напредног клуба показао је тенденцију ка обесправљивању и асимилацији српског народа у околним државама, због чега су у последње четири године корице тог извештаја црне боје.

Према речима Чедомира Антића, председника Напредног клуба, у околним државама, изузев Мађарске и Румуније, где Срби већ дуги низ година имају статус националне мањине, углавном је реч о младим нацијама које пролазе кроз одређену фазу развоја у којој су „Србија, Грчка или Бугарска биле пре стотињак година“.

Због тога, каже Антић, политичка права Срба, која су гарантована међународним уговорима и локалним законима, не испуњавају се у пуном капацитету или се флагрантно крше.

„Најгоре је у Црној Гори где је у току стварање нове нације и њене цркве, где су Срби потпуно обесправљени и само формално имају нека прва. Јако је тешко и у Хрватској где Срби имају пуна и врло широка права, али је у току шовинистичка кампања да та права буду умањена, а уопште, хрватски идентитет је заснован на односу према Србији и српском народу“, каже Антић.

Лоше је и у Федерацији БиХ где су Срби формално конститутивни народа, али немају она права која имају Бошњаци у Србији који су национална мањина, а има их у уделу становништва мање него Срба у Федерацији, а чак и данас, кад су многи протерани, има их више него Бошњака у Србији.

„Лоше је и у Македонији где су Срби имали одређена права, не као Македонци у Србији, али се сада ’Тиранском платформом‘ и спровођењем двојезичности јасно показује да су Срби виђени као нека врста жртвеног јарца за стварање нове Македоније која ће бити држава две конститутивне нације — македонске и албанске“, истиче Антић. Он додаје да у Албанији Срби традиционално немају права националне мањине, да су права која уживају ограничена и да се непрекидно смањују. У Словенији Срби немају статус националне мањине, иако у Србији вишеструко мања словеначка заједница ужива тај статус.

Антић наглашава да је стање политичких права Срба у региону током прошле и ове године додатно погоршано настојањем Бошњака у Сарајеву и појединих великих сила да Република Српска изгуби своју полицију, „што је организована акција која има елементе преврата или обојене револуције“.

„Напредни клуб препоручује стварање нових циљева и рационалне политике. Ти циљеви не би требало да се своде само на појединачна права Срба, попут одбране станарског права у Хрватској или у Федерацији БиХ, одбране тзв. избрисаних у Словенији, већ се ту ради о дугорочним циљевима од тога да и Црна Гора добије Србе као конститутивни народ, до тога да Српска, којој оспоравају и само постојање, добије права каква има Косово, па до питања просперитета наше мањине тамо где је остала на неколико хиљада као што је, на пример, у Мађарској“, каже наш саговорник.

Зато је потребно да имамо установе какве имају Мађарска, Бугарска и Турска, да имамо трајну политику и власт која ће питање Срба из српских земаља и расејања ставити међу кључне стубове спољне политике, закључио је Антић.


Постављено: 04. августa 2018.