Све вести / ЂУРЂЕВДАН - ПРАЗНИК ЗДРАВЉА, ПЛОДНОСТИ И ДОБРИХ УСЕВА

ЂУРЂЕВДАН - ПРАЗНИК ЗДРАВЉА, ПЛОДНОСТИ И ДОБРИХ УСЕВА


Данас је празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 303. године. Овај празник обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба. Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење венаца од биља, умивање биљем, купање у реци. Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору.

Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките здравцем - "да буду здрави као здравац", копривом - "да коприва опече болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен".

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.

Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем глава. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега, стоји једна жена у господском оделу (вероватно царица Александра). Аждаја на икони представља многобожачку силу која је "прождирала" бројне невине хришћане. Свети Георгије ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву". Под победом коју је Свети Георгије однео над аждајом вероватно се мисли на заустављање прогона хришћана.


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 06. мајa 2019.