Све вести / ПРИЧА О ПАСТИРУ И ВУЧИЦИ

ПРИЧА О ПАСТИРУ И ВУЧИЦИ


Било ми је двадесет година када сам у шуми нашао мало, нејако псетанце. Повео сам га са собом и усвојио. Месеци су пролазили, а комшије почеше да ми говоре да све више личи на вучицу и да морам да је убијем, јер ће ми велико зло учинити када одрасте. Био сам млад и нисам никога хтео да слушам. Вучица ме је волела и готово никада се није одвајала од мене. Где год сам ишао, ишла је са мном и чекала ме.

Прошле су године… Једног спарног летњег дана, ушао сам у своју колибу и мало прилегао, а онда кроз сан чуо неку буку, режање и кркљање. Док сам дошао себи и устао, све је утихнуло. Изашао сам напоље и угледао ужасан призор: читаво стадо оваца било је заклано, а вучица сва у крви седи и гледа право у мене. Утрчао сам у кућу, узео пушку, нанишанио, а она се није ни помакла. Био сам веома љут... Видео сам неку тугу у њеним очима. Повукао сам обарач и она је пала.

Нисам знао шта да радим са овцама, па сам позвао комшије да их однесу док се месо још није укварило. Било ме је срамота што их нисам послушао и решио се вучице на време.

Сунце је управо залазило док смо товарили поклане овце. Одједном, међу тим мртвим телима угледах и три заклана вука. Тада схватих какав сам грех починио.

Вучице моја, опрости, ако можеш. Ја себи не могу.

Поука: Није увек све онако као што у вашим очима изгледа. Не процењујте људе и ситуације на основу онога што видите на први поглед.

(Аутор приче непознат)


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 28. августa 2019.