Све вести / ОБЕЛЕЖЕНА 74. ГОДИШЊИЦА ЧУРУШКЕ РАЦИЈЕ

ОБЕЛЕЖЕНА 74. ГОДИШЊИЦА ЧУРУШКЕ РАЦИЈЕ


CURUG.jpg
Црквеним поменом и полагањем венаца је у Чуругу обележено 74. година од почетка Чурушке рације, када су мађарске фашистичке трупе побиле више од 2.500 Срба и Јевреја у десет места. Комеморација у организацији Меморијалног друштва „Рација“ је одржана у Топаловом магацину, где је део приведених мештана јануара 1942. године био смештен до одласка на губилиште у леденој Тиси, а где је данас Музеј жртава рације.

Рација је на подручју Шајкашке области највећим делом спроведена у јануару 1942, након оружаног окршаја које су мађарски хонведи имали са Шајкашким партизанским одредом 4. јануара у жабаљском атару, а већ увече истог дана у Чуругу је кренула акција прикупљања, махом српског живља, који је ликвидиран и бацан у Тису. Акција мађарских фашиста је трајала од 4. до 20. јануара, а затим се проширила на Нови Сад, Србобран и Бечеј. У Рацији је укупно страдало више од 4.000 људи који су идентификовани именом и презименом, међу којима је близу 500 деце и млађих од 18 година.

Амбасадор Републике Мађарске у Србији Атила Пинтер другу годину заредом присуствовао је комеморацији чурушким жртвама и напоменуо да је таква слика до пре неколико година била незамислива.

– Било је незамисливо да Срби и Мађари одају почаст жртвама рације 1942. и крвавих догађаја 1944. и 1945. године – рекао је Пинтер, истичући успостављање тесне сарадње Србије и Мађарске на нивоу влада и невладиних организација. – Захваљујући процесу мађарско-српског помирења, данас је то за нас постало могуће. Потребно је да искорачимо из сенке болних догађаја из прошлости и да нагласак ставимо на обострано разумевање и поштовање. След догађаја протекле три године указује да смо на добром путу.

Подсећајући на сусрете председника и премијера двеју држава, мађарски амбасадор је нагласио да су међусобни сусрети допринели проширивању односа двеју земаља у свим областима и бољем обостраном разумевању, те да мађарско-српске односе данас „није могуће пореметити“.

– Мађарска осуђује дела које су Мађари починили у Другом светском рату против невиних Срба. Такође осуђује непојмљиву зверску одмазду комунистичких партизана над Мађарима, две и по године након рације. Али, мађарско-српске односе током историје нису обележавали само крвави конфликти него сарадња и суживот и тај однос обилује небројеним позитивним догађајима. Моје мишљење је да је српско-мађарско зближавање и помирење помогло да се у будућности концентришемо на те позитивне тачке. Тако ћемо омогућити да наша деца одрастају у духу који ће искључити сумњу у добросуседство и пријатељство Срба и Мађара – рекао је Пинтер.

Потпредседник Покрајинске владе Војводине Мирослав Васин рекао је да бол за жртвама није мања ни након 74 године, али да је значајно што се последњих година жртава Рације подсећају на другачији начин.

– До пре неколико година постојале су наше и њихове жртве – нагласио је Васин. – Увек је за патње људи био крив онај други. Пре неколико година почели смо да жртве помињемо као жртве, као оне који су страдали од злочиначке руке. Јер, злочиначка рука нема националност.

Васин, родом из Чуруга, чији су блиски сродници страдали у злочинима из јануара 1942, истакао је улогу председника Скупштине Војводине Иштвана Пастора, који је у претходним годинама дао значајан допринос процесу помирења и својим доласцима на комеморацију последњих година.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор казао је да је тешко пронаћи праве речи 74 година након почињеног бестијалног злочина над људима који су недужни страдали само из једног разлога – јер су рођени с погрешним именом. Он је рекао да злочинци имају име и да не може постојати колективна одговорност једног народа, и посебно истакао решење Владе Србије од 30. октобра 2014. године којим је опозвана одлука донета након завршетка Другог светског рата – да су припадници мађарске и немачке националности на подручју Чуруга, Жабља и Мошорина ратни злочинци, применом принципа колективне одговорности. Зато је, како каже, од историјског значаја порука коју су у Топаловом магацину у Чуругу 26. јуна 2013. године послала двојица председника Томислав Николић, председник Србије, и Јанош Адер, председник Мађарске.

– На комеморацији каква се није десила у Источној Европи последњих 70 година, двојица председника су Музеј Жртава рације у Чуругу посветили праведницима, свим жртвама којима ни 74 година касније судије нису пресудиле – рекао је председник војвођанског парламента.

Он је рекао да на овом месту „можемо само да ћутимо и да се стидимо због сваке проливене сузе“ и да је неопходно да се учини све, с обе стране, да се сећамо сваког појединачног имена јер није довољно да се о жртвама говори као о бројевима и статистици.

– Имамо заједничку прошлост, дугачак списак грехова, али и обавезу да учинимо све да се никада ледени дани зла не понове. Ако то и не учинимо, наставићемо сви да живимо, али у некој врсти моралне тупости, без истине. Јер само једна истина нам може донети утеху, а то је да је комшија који пружи руку комшији у временима зла и бешчашћа апостол добра – закључио је Иштван Пастор.

Парастос жртвама Чурушке рације служио је владика јегарски Јероним уз саслужење свештенства намесништва жабаљског Српске православне цркве, а у комеморативном програму учествовао је мешовити инклузивни хор „Исон“.


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 05. јануарa 2016.