Све вести / ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН

ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН


badnji dan.jpg
Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан када се у храмовима и домовима пале бадњаци и служе повечерја уочи хришћанског празника - Божића. На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Под куће се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ.

Патријарх српски Иринеј, који је у посланици поручио да не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу, служиће вечерње са освећењем бадњака у храму Светог Саве на Врачару, док ће на сам дан Божића предводити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

У Божићној посланици поглавар СПЦ је поручио и да су нам данас више него икад, потребни мир на земљи и добра воља међу људима и народима! Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".

Етнолог Весна Марјановић објашњава да сам циклус обредних радњи започиње са божићним постом, који траје шест недеља, натавља се обележевањем Бадњег дана и Божића, да би се завршио на Богојављење, 19. јануара.

"Али, сада када живимо убрзано, сви ритуали су се свели мање више на та два празнична дана", рекла је Марјановић Тањугу.

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посне вечере. Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се верује да су те вечери заједно живи и њихови покојници, односно преци, објашњава Марјановић.

"Сва храна која се припремала у прошлости, а која се припрема и данас има то значење везе овог и оног света", истакла је она.

Kад је реч о самом обележавању Божића, обичај је да ујутру један члан породице одлази у цркву, да би се по повратку први пут после поста, омрсили, а обавезно је и ломљење погаче.

"Одржало се веровање да се на Божић нигде не иде и да је породица на окупу", каже Марјановић и додаје да је у неким крајевима, на северу Србије, постојао обичај да се увече излази из куће у шетњу улицама или на коњима, док млади мушкарци тек ожењени одлазе у тазбину, где добијају дарове.

Сматра се да прва особа која за Божић дође у кућу, полажајник, успешан млади човек који треба да донесе просперитет домаћинству.

"И сам Божић је почетак свих почетака, симболише рађање, а са друге стране треба да се помогне да се природа и вегетација пробуде", навела је Марјановић.

Kако је рекла, Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један део коптске цркве.


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 06. јануарa 2016.