Све вести / ХОР "СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ" - ЧУВАР СРПСКЕ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ У МАЂАРСКОЈ

ХОР "СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ" - ЧУВАР СРПСКЕ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ У МАЂАРСКОЈ


7 Hor 4 2016 - foto 2.jpg
После дружења са члановима Хора "Свети Димитрије" на једној од њихових проба, стекли смо утисак да је реч о веома скромним људима, истинским заљубљеницима у специфичну и не тако широко популарну врсту уметности. Занимљиво је да међу извођачима српске духовне музике у овом хору нема Срба, а наш језик хористи познају само преко музике коју изводе.

Посетиоци српског храма Светог Георгија у мађарској престоници, овај хор су имали прилике да чују на бројним литургијама, а његови чланови су учествовали и на свечаностима поводом различитих празника, као и на другим догађима које организује српска заједница. Упркос томе што српски језик није матерњи никоме од хориста, они посвећено и са љубављу учествују на литургији и певају православне духовне песме, тако да се у њиховом извођењу тешко може осетити да певају на, њима страном језику.

Хор чини петнаестак певача. Волели би да их је више, па је оглас за пријем нових чланова стално актуелан. У досадашњих 18 година постојања овог хора, неки чланови су се мењали, једни одлазили, а прикључивали се нови, али је "чврсто језгро" опстало и сигурно корача ка великом јубилеју, када ће обележити двадесетогодишњицу рада.

Од самог почетка, 1997. године, па све до данас, над хором бди, помаже му и подршку пружа оснивач и почасни председник, професор Димитрије Стефановић, некадашњи лектор на Смеру за српски језик и књижевност Универзитета "Етвеш Лоранд".

И мада и он сам, баш као и сви хористи, најпре истиче да нису важни као појединци и да никога не истичемо у први план, ипак сви са огромним задовољством и поштовањам узказују да професора Стефановића упитамо како је све почело.

- Тада, крајем 90-их година прошлог века, група студената слависта, као и других струка, неколико наставника славистике и неколицина других са стране, са сјајним гласовима, показали су интересовање за духовну музику ове врсте. Окупили смо се и тако почели. Велике заслуге у покретању рада и трајању хора имао је ревносни први диригент Атила Зонгор. У том почетном периоду подршку нам је пружала и његова мајка, професорка Ирена Зонгор Јухас, са Катедре за музику Универзитета ЕЛТЕ, која је и сама учествовала у наступима хора. Прикључили су се и неки њени студенти, а међу њима и наша пожртвована Ђерђи Томас - каже професор Стефановић и додаје да се ништа не догађа случајно.

Ђерђи смо недавно, у улози хоровође, видели и на промоцији Венцловићевог буквара у оквиру "Месеца српске културе", а хор је певао и Амбасади Србије и на бројним приредбама српске заједнице, па је за вредну диригенткињу било много посла.

- Најпре сам асистирала Атили Зонгору, једно време смо заједно радили, а када се он због обавеза повукао, ја сам наставила да радим са хором. Много радимо на изговору, а поносни смо на то што смо до сада научили око 100 песама и православну литургију, њене сталне и неке важније променљиве делове - објашњава Ђерђи, која већ годинама, једном недељно, пробе хора почиње тако што из торбе вади икону Светог Димитрија и поставља је пред певаче. И она, баш као и сви остали, на пробу стиже након пословних, породичних или школских обавеза.

Марија, чланица хора, ради на Универзитету ЕЛТЕ, а саставу се прикључила када је на вратима зграде угледала позив за нове певаче. Каже да је била у посебно деликатној животној фази, па јој је духовна музика пружила утеху, а и о православљу је тада почела да сазнаје нешто више. Њена колегиница из хора, Жужа, дипломирани је психолог и слависта, мајка троје деце, али налази времена и за пробе са осталим хористима.

Већину певача чине Мађари различитих генарација, од младих гимназијалки Луце и Реке, до запослених породичних чланица какве су Ђерђи, Марија или Жужа. Српски језик никоме није матерњи, али су се за српску културу и Србију на овај начин сви заинтересовали.

- Били смо у Србији неколико пута, наступали у Београду, Новом Саду, обишли фрушкогорске и манастире централне Србије, а пре неколико година летовали смо у Црној Гори - веома узбуђено прича Ђерђи и каже да наредни одмор планира да проведе у Србији. Хор "Свети Димитрије" певао је и на свадби диригенткиње и њеног супруга, који је мађарске националности, из Словачке.

Са свима смо, наравно, разговарали на мађарском, док смо се српским служили једино приликом ћаскања са Белорускињом Леном, која је у Будимпешти већ десетак година. (...)

Комплетан чланак прочитајте у штампаном издању Српских недељних новина...


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 23. јануарa 2016.