Све вести / СРБИ У МАЂАРСКОЈ ПРОСЛАВЉАЈУ ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ

СРБИ У МАЂАРСКОЈ ПРОСЛАВЉАЈУ ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ


1 sveti sava 5 2016 - foto 2.jpg
У српским храмовима и школама у Мађарској, као и у оним установама у којима се одвија настава српског језика, данас, односно ове недеље, обележава се празник Светог Саве, српског просветитеља, дипломате и оснивача самосталне Српске православне цркве.

Тако је јуче, уочи Дана Светог Саве, у Српској основној школи и гимназији "Никола Тесла" у Будимпешти, одржана свечаност којом су ученици и наставнички колектив школе, обележили своју школску славу (галерију фотографија погледајте на Фејсбук профилу нашег листа). Слично је било и у другим српским срединама у Мађарској, о чему извештаје објављујемо у штампаном издању СНН-а, које излази следеће недеље.

Дан Светог Саве, који се слави 27. јануара, установљен је међу Србима за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Kрагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.

Савиндан се у школама у нашиј матици славио све до 1945. године, када је укинут, одлуком тадашњих власти. После полувековне забране од стране комунистичког режима, од деведесетих година прошлог века поново се празнује у образовно-васпитним установама.

Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Kада се замонашио на Светој гори, узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Написао је манастирске типике – Kарејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу. Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада се налази спомен-храм посвећен Светом Сави.
Извештаје о прославама овог светитеља у Мађарској, објавићемо у следећем броју нашег листа.


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 27. јануарa 2016.