Све вести / ЧЕДА МАРКОВИЋ: ЖАЛ ЗА МЛАДОШЋУ ЛЕЧИ СЕ ПЕСМОМ И ИГРОМ

ЧЕДА МАРКОВИЋ: ЖАЛ ЗА МЛАДОШЋУ ЛЕЧИ СЕ ПЕСМОМ И ИГРОМ


6 akademija 5 2016 - foto 9.jpg
Око три стотине гостију овогодишњег Светосасвког бала у Будимпешти, забављало се прошле суботе уз незаборавне песме интерпретатора који је на српској естрадној сцени пуне три деценије. И поред тога што пре свега негује српску изворну музику, која је омиљенија код старијих него код младих, Чеду Марковића подједнако воле љубитељи музике свих геренација.

За себе каже да је певач изворне народне музике, нарочито из предела јужне Србије. Рођен је 1949. године у селу Жбевац код Врања. Основну школу завршио је у родном месту, а учитељску у Врању. Поднебље и време у којем је рођен није знало за телевизију. За мајку, која је лепо певала, каже да му је усадила љубав према музици. Чеда Марковић, који је познат као прави чувар лепе песме, каријеру је започео у Радио Скопљу, снимајући углавном врањанске песме. Прву плочу са обрадом старе врањанске песме "Јелена, љубави", снимио је 1974. године.

- Свака туга која ме тишти, сећа ме на младост, другове из детињства, на све што је прошло, а желимо да траје. Жал за младошћу и све остало лечи се песмом, игром, јер ту суза не помаже - тврди Чеда Марковић, дугогодишњи солиста Радио Београда, у чијој фонотеци је архивиран велики број његових снимака.

Овај певач одолео је најезди којекаквих таласа који су уназадили српску музику и тврди да је рецепт за успех нашао мешајући компоновану и стару добру изворну музику. То је показао не само за микрофоном, него и као аутор.

- Врло је тешко живети од музике која је од националног значаја. Међутим, чињеница је да праве вредне народне песме остају, а новокомпоноване, које више личе на забавну музику, трају отприлике једно лето — констатује овај певач, не губећи оптимизам ни на трен, спреман за нове естрадне походе.

- Био сам и остао радио певач, а како сам морао од нечег да живим усудио сам се да снимим и много финих компонованих песама, са лепим текстовима и пријемчивом музичком линијом која не одступа много од изворне музике. Песме с југа које су релативно непознате ширем аудиторијуму, често снимам за фонотеку Радио Београда. Ево, скоро сам снимио косовску песму "Болна лежи болна љуба", па "Лешо пиле" из Косовског поморавља и "Не плачи, Стано, мори". На тај начин песме чувам од заборава, што ми је велико задовољство. Волео бих и да се у Србији што пре донесе закон о заштити националне музике, који постоји у Француској, Немачкој, Грчкој...

Каже да је певачки занат испекао у кафани и не стиди се тога, јер сматра да су музички програми у кафанама значајно разликују:
- Пре 30 година певао сам у тада култном београдском ресторану "Романитар", на петом спрату Београђанке, у ресторану "Црвена звезда", затим у Клубу инжењера и техничара, дакле углавном на финим местима. Тадашњи кафански живот био је изузетно богат. Данас се таква музика, и то тек делимично, може чути у скадарлијским ресторанима и понегде у унутрашњости. Радо певам на народним весељима. Тога ниједан певач не треба да се стиди, јер нико није поникао у "Карнеги холу". Нажалост, певачи који нису прошли кроз кафанску школу и испекли занат, остали су професионално сиромашни. Глас нисам "арчио", јер сам научио правилно певање у учитељској школи, код професора певања Стојадина Пешића. Ако неко пева из грла, брзо се умори, напорно је за гласне жице, грло се оптерећује и хаба и певање с годинама опада на квалитету. Код мене није такав случај. Ни данас се не либим да отпевам поједине песме, попут "Зајди, зајди", из истог тоналитета из којег сам певао пре 30 година - каже Чеда Марковић.


Извор: СНН, Будимпешта

Постављено: 04. фебруарa 2016.