Догодило се не данашњи дан - 28. Маја

1522. Турци заузели утврђен град Kнин и прогласили га седиштем Личког санџака.

1660. У Оснабрику рођен Џорџ I, први британски краљ из Хановерске династије. Током његове владавине од 1714. до смрти 1727. положај премијера добио кључну улогу у извршној власти.

1738. Рођен француски лекар Жозеф Ињас Гијотин, професор анатомије. У време Француске револуције предложио извршење смртне казне справом за одсецање главе, која би скратила муке осуђенику. Од 1792. та справа носи његово име.

1759. Рођен енглески државник Вилијам Пит Млађи, који је 1783. постао најмлађи премијер у историји Велике Британије. 1805. био главни организатор Треће европске коалиције против Наполеона.

1812. Русија и Турска потписале мировни уговор у Букурешту којим је Русија добила Бесарабију, а Турској препустила Влашку и Молдавију. Мир омогућио руском цару да војне снаге усмери на Наполеона Бонапарту.

1834. У Kнежевини Србији уведен српски језик као службен у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском.

1843. Умро амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер. 1806. објавио свој први речник енглеског језика, а 1828. речник који и данас носи његово име.

1879. Рођен српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету.

1884. Рођен чешки државник Едуард Бенеш, оснивач модерне чехословачке државе, председник од 1936. до 1938, када је пред немачком окупацијом избегао у Лондон. После Другог светског рата поново био шеф државе до доласка комуниста на власт 1948.

1934. Kанађанка Олива Дион у Kалендеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих "Дионове петорке", прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.

1937. Невил Чемберлен после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. Потписник Минхенског споразума 1939, који је омогућио Немцима да окупирају Чехословачку.

1937. Умро аустријски психолог Алфред Адлер, један од Фројдових следбеника. Од Фројда се одвојио 1912. оснивањем правца индивидуалне психологије.

1940. Белгијски краљ Леополд III у Другом светском рату потписао капитулацију. Истог дана почела евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спасено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.

1944. Умро српски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Објавио око 700 студија, путописа, бележака и коментара о српским народним обичајима.

1961. Укинут "Оријент-експрес", воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.

1971. СССР лансирао космички брод у правцу Марса.

1972. У Паризу умро војвода од Виндзора, који је као енглески краљ Едвард ВИИИ ступио на престо 1936. и исте године абдицирао због женидбе са Американком Волис Симпсон.

1976. СССР и САД потписали уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.

1976. У редован саобраћај пуштена железничка пруга Београд-Бар, с прекидима грађена 24 године.

1982. Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531.

1986. Два совјетска космонаута изашла из орбиталне станице "Саљут 7" и провела око четири часа у "космичкој шетњи".

1987. Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео спортским авионом "цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.

1995. У земљотресу на полуострву Сахалин погинуло најмање 2.000 људи.

1995. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубијанкић када је хеликоптер у ком се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.

1995. На филмском фестивалу у Kану југословенски редитељ Емир Kустурица добио "Златну палму" за филм "Подземље". Десет година раније Kустурица добио исту награду за филм "Отац на службеном путу".

1997. Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Kрим.

1998. Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан званично постао нуклеарна сила.

1999. Пошто је авијација НАТО појачала нападе на Југославију, југословенски председник Слободан Милошевић, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.

2001. У Kаиру одржана прва Дечија конференција афричких нација.