Догодило се не данашњи дан - 18. Јуна

1155. Немачког краља Фридриха I Барбаросу за римског цара крунисао папа Адријан IV.

1429. Француске снаге под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона код Патеа сустигле и поразиле енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.

1583. У Лондону издата прва полиса животног осигурања.

1812. Рођен руски писац Иван Александрович Гончаров.

1812. Kонгрес САД усвојио декларацију о објави рата Великој Британији због наметнутих трговинских ограничења.

1815. Британска армија фелдмаршала Артура Велзлија, војводе од Велингтона и пруске снаге фелдмаршала Гебхарда Леберехта фон Блихера код Ватерлоа у Белгији потукле војску француског цара Наполеона И Бонапарте. Пораз приморао Наполеона да 22. јуна други пут абдицира, после чега је заточен на острво Света Јелена у Атлантику, где је умро 1821.

1823. После гушења устанка против његове владавине и губитка Бразила 1822, краљ Жоао ВИ поништио португалски Устав, на чије га је проглашење присилио притисак грађанске револуције 1820.

1853. Умро српски писац Бранко Радичевић. Његови посмртни остаци 1883. пренети из Беча и сахрањени на Стражилову.

1868. Рођен мађарски ратни злочинац адмирал Миклош Хорти де Нађбања, који је од 1920. до 1944. диктаторски владао на челу профашистичког режима с титулом "краљевски регент Мађарске". Мађарску увео у Други светски рат, одговоран за истребљење Јевреја у Мађарској и посебно Срба у Војводини. Умро 1957. у Португалији и избегао судску одговорност, а Југославија га прогласила ратним злочинцем.

1881. Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез "Лигу три цара".

1882. Рођен бугарски револуционар и државник Георги Михајлович Димитров, вођа и један од твораца Kомунистичке партије Бугарске, први председник бугарске владе после Другог светског рата, генерални секретар Kоминтерне од 1935. до 1943. После резолуције Информбироа покушао је да очува пријатељство и сарадњу с Београдом.

1884. Рођен француски политичар Едуар Далађе, потписник Минхенског пакта с нацистичком Немачком 1938, којим је Адолфу Хитлеру омогућено да окупацијом Судета распарча Чехословачку.

1928. Норвешки поларни истраживач Руал Амундсен, први човек који је освојио Јужни пол, нестао током лета авионом изнад Северног леденог океана, у покушају да пронађе несталу италијанску експедицију.

1936. Умро руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Умро 1936. у време Стаљинове владавине, под нерасветљеним околностима.

1940. Француски генерал Шарл де Гол у Другом светском рату из Лондона упутио радио-поруку земљацима да се одупру окупацији нацистичке Немачке и објавио да је он вођа "слободних Француза".

1940. Немци у Другом светском рату заузели статешки значајну француску луку Шербур.

1942. Рођен енглески музичар Пол Мекартни, члан групе "Битлс". После распада те групе 1972. наставио самосталну музичку каријеру.

1953. Проглашена Република Египат с генералом Мохамедом Нагибом, вођом побуне којом је 1952. са власти збачен краљ Фарук, као председником.

1965. Ваздухопловни вицемаршал Нгујен Kао Kи, амерички штићеник, преузео власт као премијер Јужног Вијетнама и позвао на одлучнији рат против ослободилачког покрета Вијетконг.

1968. Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.

1972. Британски путнички авион "трајдент" срушио се убрзо по полетању из Лондона. Погинуло 118 путника и чланова посаде.

1975. Убици краља Саудијске Арабије, краљевом синовцу, принцу Фејсалу Мусаиду, јавно одрубљена глава испред палате Владе у Ријаду.

1979. У Бечу Леонид Иљич Брежњев и Џими Kартер потписали споразум СССР и САД о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања.

1987. Израел осудио одлуку поглавара римокатоличке цркве, папе Јована Павла ИИ, да прими у аудијенцију председника Аустрије Kурта Валдхајма, умешаног у ратне злочине нациста у Другом светском рату.

1993. Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 "плавих шлемова" у шест градова у Босни и Херцеговини.

1996. Савет безбедности УН укинуо ембарго на увоз оружја у бивше југословенске републике, уведен 25. септембра 1995. Укидање ембарга значило је суспензију надгледања које су НАТО и Европска унија вршили три године у Јадранском мору. Током те операције преконтролисано око 74.000 бродова.

1996. Два дана после првог круга председничких избора, председник Русије Борис Николајевич Јељцин сменио министра одбране, генерала Павела Сергејевича Грачова. У настојању да придобије присталице пензионисаног генерала Александра Ивановича Лебеда, трећепласираног у првом кругу избора, Јељцин га поставио за секретара Савета за националну безбедност и помоћника шефа државе за националну безбедност.

1996. Бењамин Нетањаху преузео дужност премијера Израела као најмлађи шеф Владе у историји те земље, после изборне победе његове десничаске коалиције.

1997. Турски премијер Неџметин Ербакан, први исламиста у историји модерне Турске на челу Владе, поднео оставку, чему је претходио снажан притисак традиционално секуларног турског армијског врха.

1998. Бивши командант усташког концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац Динко Шакић стигао из Аргентине на загребачки аеродром, где су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.
1999. Амерички и руски преговарачи постигли споразум у Хелсинкију о учешћу Русије у мировним снагама на Kосмету. Према споразуму, око 3000 руских војника биће придодато америчком, немачком и француском контигенту, док ће мања руска јединица бити стационирана на аеродрому "Слатина" у Приштини.